UVEĆANJE I ZAPALJENJE PROSTATE
Najčešća oboljenja prostate su:
Adenom prostate (dobroćudno uvećanje prostate)
Adenom prostate – benigno - dobroćudno uvećanje prostate javlja se već sredinom četrdesetih godina života, a ima veze sa hormonskim poremećajima.
Kako uvećanje prostate napreduje, tako se mokraćna cev sužava, što za posledicu ima:
- probleme pri mokrenju,
- slabljenje bešike,
- nemogućnost normalnog mokrenja i
- u krajnjem slučaju oštećenje i otkazivanje bubrega.
Komplikacije su češće u kasnijim stadijumima. Mogu da se jave pojedinačno ili kombinovano kao:
- infekcija,
- zastoj mokraće,
- usporeno ili odloženo mokrenje,
- slab mlaz pri mokrenju,
- nepotpuno pražnjenje bešike,
- isprekidanost mlaza,
- kapanje mokraće pri kraju mokrenja,
- hematurija(krv u mokraći),
- kalkuloza(kamen u bešici ili bubregu),
- maligna alteracija.
Dijagnoza
Dijagnoza adenoma prostate postavlja se na osnovu rektalnog pregleda i ultrazvuka. Ultrazvukom se pregledaju prostata, bešika i bubrezi. Po potrebi vrši se intravenska urografija(IVU).
Prevencija
U smislu prevencije razvoja dobroćudnog povećanja prostate, najvažnija preporuka jesu redovni urološki pregledi, jedanput godišnje posebno nakon 45. godine života.
Takođe, danas postoje preparati na biljnoj bazi poput AMER ČAJA koji deluju preventivno na zdravlje prostate u smislu usporavanja procesa rasta mišićno-žlezdanog tkiva i onemogućavanju razvoja bakterija u mokraćnim kanalima, bešici i bubrezima.
Prostatitis (zapaljenje prostate)
Prostatitis - zapaljenje prostate može da bude posledica više faktora.
Najčešći uzroci su:
- bakterijska infekcija,
- autoimuna bolest,
- neuromišićne ili mehaničke povrede.
Ređi uzroci mogu biti:
- poremećaj metabolizma mokraćne kiseline (giht),
- kamen u prostati,
- suženja mokraćne cevi,
- tumori,
- benigna hiperplazija prostate,
- alergija na hranu,
- infekcija gljivicama,
- infekcija virusima.
Određena stanja ili medicinski zahvati povećavaju rizik za ovu bolest, npr:
- postavljanje instrumenata ili katetera u mokraćnu cev,
- abnormalnosti mokraćnog sistema,
- infekcije mokraćnog sistema,
- povećana prostata,
- poremećaji mokrenja,
- stres,
- smanjena izloženost suncu,
- povreda mokraćnog sistema,
- prekomerno konzumiranje alkohola,
- dugotrajno uzdržavanje od mokrenja.
Dijagnoza
Kod prostatitisa (zapaljenja prostate) dijagnoza se postavlja na osnovu rektalnog pregleda pacijenta i laboratorijskih analiza. Urinokulturom i pregledom sekreta prostate identifikuju se uzročnici.
Statistike su pokazale da od svih unutrašnjih organa čoveka, prostata najčešće oboljeva.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) procenjuje, da će zbog problema sa prostatom:
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) procenjuje, da će zbog problema sa prostatom:
četri od pet muškarca zatražiti lekarsku pomoć
jednom od trojice će biti potrebna operacija.
Simptomi uvećanja i zapaljenja prostate
Simptomi upale prostate nisu specifični isključivo za ovu bolest pa mogu ličiti na simptome drugih bolesti genitourinarnog sistema. Simptoma ponekad uopšte i nema, a ponekad su tako izraženi i nagli da pacijenti često traže hitnu pomoć.
Akutne upale prostate
Akutni simptomi upale prostate nastaju naglo. Mogu se javiti:
- bolovi u predelu ispod i iza polnog organa,
- bolovi u donjem delu trbuha i leđa,
- otežano mokrenje,
- učestalo mokrenje manjih količina mokraće,
- učestalo mokrenje noću,
- gnojan ili krvav iscedak iz mokraćne cevi,
- umor,
- povišena temperatura.
Ako postoji otok prostate, to može da ometa oticanje mokraće pa nastaje njen zastoj (retencija urina) i nakupljanje u mokraćnoj bešici. U ovakvim slučajevima prostata je gotovo uvek povećana.
Hronične upale prostate
Naziv "hronična" označava dugotrajan tok infekcije i obično se upotrebljava za bolesti koje traju duže od tri nedelje. Hronična infekcija se može razviti iz akutne ili bolest od početka ima hroničan tok.
Kod ovog oblika javljaju se:
- umereni bolovi ispod i iza penisa,
- bolovi u donjem delu leđa,
- blaži poremećaji mokrenja u vidu otežanog mokrenja malih količina mokraće,
- oskudan krvav ili gnojan iscedak iz mokraćne cevi,
- može se javiti umor,
- peckanje,
- bolna ejakulacija pa čak i impotencija.
Prostata može biti povećana ili smanjena i tvrda. Nije retkost da je jedini simptom hronične upale prostate ponavljanje infekcija mokraćne bešike.
Terapija
Terapija kod adenoma prostate i akutnih i hroničnih upala prostate
Terapija kod adenoma - dobroćudnog uvećanja prostate
Lečenje adenoma prostate je:
- medikamentozno i
- hirurško.
1. Medikamentozno lečenje je hormonsko.
2. Operativnim putem se vadi deo ili cela prostata.
Kod retencije mokraće vrši se kateterizacija ili punkcija bešike (pražnjenje preko igle).
Terapija kod akutnih upala prostate
U slučaju akutnog oblika zapaljenja prostate, lečenje podrazumeva:
- mirovanje u postelji,
- suzbijanje temperature i
- unošenje dovoljno tečnosti (zbog pojačanog gubitka usled visoke temperature).
Pored simptomatske terapije primenjuje se i antibiotska terapija prema utvrđenom uzročniku.
Lečenje mora da se izvodi u trajanju od mesec dana. U protivnom može doći do nastanka hroničnog prostatitisa.
Terapija kod hroničnih upala prostate
Problem kod lečenja hroničnog prostatitisa je teško prodiranje antibiotika u hronično zapaljeno tkivo prostate.
Pre svega treba identifikovati uzročnike zapaljenja, koji mogu biti "sakriveni" duboko u tkivu prostate. Ponekad pregled mokraće ne pomaže. Negativna urinokultura ne znači da infekcije prostate nema. Zato se moraju preduzeti specifične dijagnostičke metode i laboratorijske analize. Izbor antibiotika će zavisiti ne samo od osetljivosti uzročnika već i prema sposobnosti prodiranja u tkivo prostate. Lečenje se mora sprovoditi dovoljno dugo, i do tri meseca.
